Taman sam nameravao da se oglasim povodom ove medijske kampanje, tj. polemike čiji su akteri dve Aide iz Novog Pazara i da odlučno i hrabro stanem na stranu nevladinog sektora, kad čujem da je ta stvar otišla isuviše daleko, do samog vrha naše vlasti, do predsednika Tadića. Ovde je lako izvesti zaključak da je mišljenje moje malnekosti tu sasvim nepotrebno i suvišno. Zato ću se osvrnuti na neke lične opservacije. Recimo, pitam se da li se ovde radi o pozitivnoj diskriminaciji, jer nisam nešto primetio da je gospodin predsednik tako brzo i odlučno reagovao u slučaju Brankice Stanković (tu stvar je, doduše, preuzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova), u slučaju „Insajdera“ i TVB92, skrnavljenja spomenika Šabanu Bajramoviću i drugim slučajevima.
Čujem da se oglašavaju i sandžačke patriote iz Beograda, među kojima ima i onih koji, dok su bili na vlasti u Novom Pazaru, nisu dozvoljavali gospođici Ćorović ni da prekorači prag opštinskih prostorija, pa se nešto pribojavam, grešna mi duša (što bi rekao Svetislav Basara), da nekome od spomenutih patriota u nastupu nagomilane lojalnosti i patriotizma nehotično ne izleti ona čuvena parola „uhapsite Vlasija!“. Obzirom da sam ja beznadežno naivan, neće mi se zameriti ako izrazim verovanje da čitava ova halabuka (koja će biti još intenzivnija) upućuje na najavljene izbore za Bošnjačko nacionalno veće zakazane za 17. april, a možda su mogući i drugi, opšti izbori u Srbiji. Sudeći po atmosferi kakva se stvara ovde u Novom Pazaru i okolini, sve može da se dogodi – samo muftija Zukorlić, čak i da se predomisli i izađe na izbore sa svojom listom, ne sme da pobedi. Šta mu vrede glasovi, kad to Čiplić (ako još bude na tom mestu) i Tadić neće priznati!
autor:
Besim Curić
