U KAKOFONIJI GLASOVA KOJI DANAS UGLAVNOM PEVAJU ISTU PROEVROPSKU PESMU/ IZUZMEMO LI ONE KOJI SU PRINCIPIJELNO PROTIV/ JEDAN GLAS MI ZVUČI VRLO POSTOJANO ,DOSLEDNO, MELODIJSKI JASNO I ČUJNO, -TO JE ONAJ GLAS KOJI SE OD OSTALIH RAZLIKUJE PO JEDNOM OSOBENOM PRIZVUKU. OD SVIH OSTALIH SE ,DAKLE, RAZLIKUJE ŠTO U TOM GLASU EVROPSKO PREPOZNAJEM KAO SAVREMENO ,DOSLEDNO GRAĐANSKI, DOSLEDNO DEMOKRATSKI I DOSLEDNO LIBERALNO.I nadasve ,dosledno hrabro i istinito.
Taj glas jasno ukazuje da se u Evropu 21 veka može valjano ući samo sa idejama tog istog veka a ne onih koji su modernističke oporuke pregazili idejama 19 veka ,građanskim, bratoubilačkim ratovima ,anahronim i velilodržavnim projektima, a pogotovu ne vraćanjem u vreme i na političko-ideološko-vrednosne osnove koje zanemaruju celo jedno stoleće. Politički balkanski postmodernizam ne bi smeo da bude predmoderni nacionalizam i šovinizam niti antiistorijski autizam već na modernim idejama koje, verujem, nisu izgubile od svog vitalizma, hrabra i racionalna projekcija budućnosti koja bi morala raskrstiti sa krvavim ,anahronim, primitivističkim ,nacionalističkim ,velikodržavnim projekcijama ,i izgraditi ne samo evropskim vrednostima kompaktibilno društvo i savremenu ,funkcionalnu i modernu državu već takvo društvo koje svoju projekciju vrednosti vidi u kontinuitetu humanog ,socijal-liberalnog ,građanskog i na modernim evropskim tradicijama i vrednostima prepoznatog identiteta.
U političkom ponašanju LDP I STRANAKA KAO I POJEDINACA OKUPLJENIH OKO IDEJE PREOKRETA ,vidim politiku na delu ideje DRUGE SRBIJE, ideje koja je nažalost tako otužna nestala iz javnog političkog ,intelektualnog i kulturnog diskursa upravo onda kada se očekivalo da njene ideje zažive u političkoj praksi nakon famozne ,,revolucije ’’iz 5 oktobra 2000. godine.
Ideja DRUGE SRBIJE ,jasno je manifestovala evropski duh ,demokratski kapacitet, građansku viziju , humanističku paradigmu, liberalnu ideju, slobodarsku tradiciju, interkulturalizam, multikonfesionalizam kao i multietnicizam ,vrednosti koje su,verujem, još uvek imanentne većem delu srbijanskog društva.Aktuelna praksa političkih subjekata na vlasti, ove Srbiji ipak svim prividima uprkos , imanentne ideje, preobrazila je u karikaturalne političke forme.Beda i zaostalost ogromne većine ,laž i hipokrizija , moralni sunovrat i pseudoevropka forma bez sadržine ,nedvosmisleno govore o potrebi da se nešto mora promeniti i da kurs kojim se kreće naše društvo nije dobar. Svedok sam promenljive optike aktuelnih, na vlasti proevropskih snaga ,kada je u pitanju datum mogućeg ulaska Srbije u Evropu:2005, 2007,2009, 2011, 2017, 2020…To je optika kojoj se očito nije žurilo. Mogu da čekaju i Srbija i Evropa!?, i gde smo sada? -odlično se vidi ili još uvek neće da se vidi. ONOLIKO KOLIKO JEDNOM IZUZETNO MALOM PROCENTU STANOVNIŠTVA REALNO OVAJ ULAZAK NE ODGOVARA ZBOG PRAVILA PONAŠANJA KOJA SU JASNA u Evropskoj uniji, obrnuto tome ,ovaj ulzak je vitalni interes ogromnoj većini. To je danas jedina politička istina Srbije kojom se danas tako olako ,uostalom kao i pre, manipuliše.
O,, Imaginarnom Balkanu’’ redove neprolazne vrednosti ispisala je Marija Todorova , istoričarka bugarskog porekla a Konstantinovićeve pouke ,,Palanačke Srbije’’ valjda tek treba da naučimo. Epopeju ,,Imaginarne Srbije’’ ,najbolje je prezentovao postojeći ustav, ali njegovo dejstvo ne ostaje samo na prezentaciji već i na produkciji tako viđene zemlje. Međutim , kao pripadnik manjine koja je ovde pomenuta kao ostali građanin , a ne pripadnik državotvornog naroda , moram iskazati razumljivi politički oprez shodno demokratskoj tekovini antičke Atine/ ,,Obućare ne dalje od obuće’’/ jer se i prema takvom po duhu imaginarnom zakonskom dokumentu moram ophoditi s dozom ne samo poštovanja već neophodnog zakonskog okvira ponašnja. Drugim rečima , uprkos činjenici da me ogromni broj paragrafa čini ne samo ,,ravnopravnim’’ nego štaviše i ,,ranopravnijim ’’građaninom, ja ne mogu i nemam prava ni na koji način dovoditi postojeću politiku spram Kosova u pitanje niti se kritički ophoditi prema preambuli nam evropskog Ustava. Nadam se da ćete razumeti ovu moju političku i građansku opreznost.
Međutim kao pripadnik tog manjinskog etnikuma, moram primetiti , da ako se jednom postavi takva preambula, ništa mi ne govori da se nekom drugom prilikom ne mogu naći i drugi toponimi ako nekoj od manjinskih zajednica dosadi njihova pozicija ,,povlašćenijih i ravnopravnijih ’’građana. Nakon svega što se dešavalo Bošnjacima i muslimanima oko njihovog nacionalnog saveta, verske zajednice, terorističkog ponašanja pojedinaca i verskih sekti, ja dodatno moram biti politički oprezan kada su u pitanju ove krupne teme. Pa i vrapci na granama znaju da su ta pitanja uređena ,,po najvišim evropskim standardima’’. Razumećete, ali ja imam još dilema koje proističu iz ovakvog povlašćenog položaja. U državi koja je po definiciji i nacionalna i građanska, moju malenkost tako pogađa problem ,,podaljene lojalnosti ’’- privrženosti mom građankom opredeljenju i pripadnosti mojoj nacionalnoj grupaciji. Kako da ostanem dosledan sebi ,svom uverenju i/čijem/ nacionalnom interesu?
No,šalu na stranu.Objektivno, kao pripadnik svega onoga čega jesam/ neka to bude moja lična stvar/ mogu da osećam samo stid ,gnev i bunt, mogu da se klonim aktuelnih politika iako ne mogu da ih izbegnem ili mogu da izrazim svoj stav ,pa i na ovakav način. Dakle da ne bih ovo pisanje produžio u beskrajni introspektivni monolog jasno želim da kažem zašto sam dakle podržao ideju Evropske Srbije i politike preokreta. Zato što znam da evropska Srbija nema alternativu, zato što je to put povratka dostojanstva njenom građaninu , njegovog uspravljanja i oslobođenja , zato što je to istorijski putokaz koji je ova zemlja sledila kao svoju orjentaciju i zato što se mangupima jednom mora stati na kraj. Oni su se tako lepo ujedili i ne smetaju im ni nacionalne ni verske ni ideološke razlike. I zato što LDP , prepoznajem kao doslednog subjekta na ovom vrednosnom usmerenju.Samo se hrabrošću,istinom,i odlučnošću, te neophodnom moralnom ispravnošću može preći ona Sirat ćuprija što deli ponore pakla od blagodati raja.. Dakle podržavam SLOBODU kao izbor, DUŽNOST kao zahtev i SNAGU kao znanje. Neka bude moć podržana dužnošću i slobodom! /Mehmed Slezović 3.11 2011.Novi Pazar/
